Зем одкрила хистории Влнени. Прумисловоу и валечноу
Објевуји се јако предвој чехоколив, цо се ве Влнене постави. А коусек по коуску одкрываји бохатоу хистории целехо миста, ктере је толик спјате с розвојем прумисловехо Брна. Реч је о арцхеолозицх, ктери уделали з части Влнени прес лето арцхеологицке налезиште. На далши части поземку, кде се буде ставет, хледаји отиски једнотливыцх дејинныцх етап. Стихли и пар прохлидек, але протоже се здалека немохло достат на вшецхни, тади је приближени тохо, цо вшецхно се в пуде ареалу доцховало. Прокопани се неколика врствами пуди тотиж указује, јак моц се виужити а живот в ареалу менил. Днешни канцеларе јсоу так далши капитолоу уж ходне тлусте книжки.
Хоркы летни ден а пред очима широка план, кде некде је јеште хлина, јинде обделникова јама, але хлавне споуста мист, зе ктерыцх лезоу збитки рубзнородыцх Је конечно српна а ве Влнене финишује зацхранны арцхеологицкы вызкум, ктеры муси зе закона предцхазет старту јакехоколив девелоперскехо в локалите, где се чекаји историцке налези.
Прузкум од року 2016
Ве Влнене је јицх споуста, то уж се ви з минулости, протоже област у Дорницху је патоу части, кде арцхеологове копоу. Неж сем најел првни багр, уделали си вызкумници стратиграфицке сонди, аби ведели, цо је под земи, кде се да нецо најит а кде наопак нени треба лидскоу ручни праци плытват. Од почетка у роце 2016. се на пракси а интерпретацицх налезу подили Хинек Збранек из организације Арцхаиа Брно. Та на вызкуму сполупрацује с провадејицим Уставем арцхеологицке паматкове пече Брно, за ктеры праце веде Јири Зубалик. „Настоупили јсме хнед по демолици пуводнихо ареалу, ктеры бил ве шпатнем ставу. Стејны вызкум се конал под каждоу днес уж взниклоу будовоу, а Влнена је так розходне нејветши прозкоуманоу плоцхоу в Брне, једна се о скоро 30 тисиц метру чтверечницх за руководство једноставницх“ миста. З каждехо кусу земе тади на чловека вискакује кус јинехо столети.
ејближ к Дорницху, в мистецх соуседицицх се взростлым стромем, се аси два метри под уровни днешни земе рысуји збитки млына, респективе јехо окраје. Археологове веди, же хлавни част бывале ставби је праве некде под стромем, также до јехо стреду се недостаноу, але дост види и так. Млын тади ставал уж некди од 13. столети, кди то било бажинате мисто мези раменем Свратки а Понавкоу. Прежил неколик сталети, але вшецхно около неј се аж неуверителне променовало. „Доставаме се к јехо поздеји приставеным частем некди з 15. а 16. столети, цож усузујеме подле цихел а валоунове длажби. Млын бил неколикрат поничен и за 30лете валки при облехани Шведи вихорел. Брнане техди стрхли вешкероу заставбу на предмести, аби уточникум зтижили вступ. Прото тади можна видиме куси млынскехо камене“, указује Збранек до јами.
Збитки млына јсоу засипане силноу врствоу наплавенин, ктере доказуји, јак нехостинне мисто то кдиси било. Правдеподобне квули одлесновани крајини се тади периодицки опаковали заплави, также лиде се сем уплне нехрнули. Вшецхно се зменило аж с урбанистиццкыми зменами а початки влнарскехо прумислу у Брне, ктеры з мист колем днешни Влнени аи целехо Брна уделал скутечне велкоместо. Од те доби уж се никди нестало, же би се в локалите ниц недело. Кдиж зтратила једно виужити, брзи сем квули атрактивни полозе пришел некдо јины а дал ји виужити нове.
Маповани од нули
Влево од Млынске улице се нашли збитки Биегманнови товарни из року 1790, ктероу си заложил једен з бывалыцх мистру Коффиллерови мануфактури, првни влнарске мануфактури у Брне. Небил једины, „потомку“ првнихо поднику било виц а праве јејицх енергие покрачоват в ремесле по властни осе дала взникноут велколепе хистории „моравскехо Манцхестеру“. Археологове доднес види выследки јејицх снажени в том, јак се јим под рукама клубоу рузне части ставеб с рузным датем взнику. Нове а нове генераце влнарскыцх прумислнику тотиж виуживали старе будови а поступне к ним доставовали нове, также днес по ницх в земи зустала соустава на себе рузне долепованыцх зди. „Неекистује к ним але жадна доцхована документаце, протоже ветшина била уложена в такзванем Немецкем доме, сидле брненскыцх Немцу стојицим на Моравскем намести, ктерело за друство вихолка ришли,“ мрзи Збранка.
Аж до конце валки тади ведле себе фунговали три небо чтири товарни патрици рузным властникум. Ке сцелени ареалу дошло аж по валце квули знароднени а взнику народнихо поднику Влнена. Јеште з доби о пар лет старши але поцхази једно велке преквапени, на ктере тади вызкумници наразили. Јен пар деситек метру од днешни силнице се в земи објевили два розсахле протилетецке крити збудоване некди в роце 1944. „У ницх уж је бежне, же документаце цхиби, доднес нетушиме, доднес нетушиме, кде се в скочивашиме, кде се в скочиваше. т далши. Дотед се јицх в Брне задокументовало 16, тито јсоу теди 17. а 18.,“ рика Збранек, кдиж под кулатоу кленбу једнохо з ницх вцхази.
Оба крити се од себе лиши, једен је ровны а друхы, подле вшехо безпечнејши, кликаты. У ступу је патрне значени римскоу числици и двојице вцходу – једен сцходиштовы а друхы в подобе рампи про снос носитек с ранеными.
Можна троцху парадокни је, же обровске множстви бетону, ктере се сем налило, слоужило јен пар месицу. Лиде тунели засипали сути збилоу по бомбардовани хнед по конци валки, а тим крити заникли. „В тен момент пановала обровска еуфорие, ктероу си днес неумиме представит, никдо си неприпоуштел, же би крити јеште мели виужити,“ личи Збранек, јак взникла далши документе, ктерогио хисторицка Вшецхно, цо арцхеологове најдоу, се подробне фоти а пописује. Взникла уж споуста фотек з дрону а делат се будоу и 3Д модел.
Пријавите се на наш билтен
Будите у току са најновијим достигнућима ЦТП-а, увидима у индустрију и ексклузивним понудама тако што ћете се пријавити за наш билтен. Придружите се нашој заједници и будите део будућности индустријских некретнина.