Нејдрив млыни, пак товарни а днес канцеларе. Брно се мени неустале

1ТП5Тцоммунити 1ТП5Тспиелберк 1ТП5Тпонавка 1ТП5Твлнена 1ТП5Тбрно 1ТП5Тцтп

Можна јсте си тохо вшимли треба на старыцх фотографиицх. В мистецх, кде јсоу днес цходники а намести, в минулости текла вода. Там, кде ставал дум, била поздеји пролука а днес се тичи уплне јина ставба. Плати то и про Брно. В мистецх, кде днес стоји канцеларске парки Спиелберк, Понавка а Влнена, то било стејне. Нејдрив млыни, поздеји прумислове ареали а днес канцеларске парки. Појдте се сполу с одборникем на брненскоу арцхитектуру Мартинем Копликем подиват до јејицх хисторие.

Три канцеларске ареали, ктере вибудовала а властни сполечност ЦТП, маји кажды уплне јины вывој соувисејици с уплне јиным одветвим. Спиелберк зачал руст јако првни уж в роце 2010. Стал се з неј првни простор у Брне, кам се мохли стеховат велкем мезинародни фирми, ктере до те доби ве мести од ненацхидајзели. Постави Спиелберк било нејмене сложите. На јехо мисте се тотиж розпростирала јен невиуживана лоука.

 

Спиелберк? Лоука за весници

 

„З днешнихо похледу је то троцху звлаштни, о поземки близко центра места је велкы бој. При похледу до минулости то але дава смисл. Конкретне тенто простор тотиж од центра Брна одделовала земеделска веснице јменем Нове Сади, по ктере се днес јменује улице. Про прумислники небило тото мисто атрактивни прото, же близка река небила дост силна на поханени выроби, але наопак била дост силна на то, аби хрозила заплавами,“ вијменовава кплимзика семеновава кплимука семеновава. ти с брненскоу прумисловоу револуци нехрнули. Јако входне мисто се поземки колем днешни Хершпицке улице указали аж в новодобе хистории, кди уж ма река уплне јине а хлубши корито а место се розростло. Сполу с тим пришли до места велкем и захранични фирми, ктере праве тади нашли своје место. Је то припад немецке Луфтханси небо сполечности Миеле и САП.

 
Зналец брненске хисторие висветлује:

„Про прумислники дрив небила полоха днешнихо Спиелберку атрактивни. Близка река небила дост силна на поханени выроби, але наопак била силна дост на то, аби хрозила заплавами.”

 

Кам наопак прумислници смеровали ве велкем, то јсоу миста, кде днес стоји Понавка а Влнена. Кдиси туди оправду текла ричка Понавка а клапали млыни, ктере били поханене водними нахони, теди умеле витвореными водними токи. Млыни часем устоупили модернејшим товарнам, але нахони зустали, протоже се ходили и наступцум. В припаде Понавки виуживала једен з ницх јатка, ктера доднес припомина Масна улице, але и шкробарни, ктере стали напроти прес улици. Праве на јејицх мисте се днес Понавка розклада.

Прумислова чинност в ареалу днешни Понавки зачала в роце 1844 заложеним првни цхемицке товарни на уземи хабсбурске монарцхие Ракоуска-Ухерска. Поздеји се тади розвинули шкробарни, ктере били в роце 1922 поважовани за нејлепе заризеноу товарну свехо друху в техдејшим Ческословенску. „Доважели се сем брамбори з Височини а вирабел се з ницх шкроб, ктеры се дал зпрацовавал. Тато выроба там претрвала прес целы социалисмус аж до зачатку 90. лет,“ личи Коплик.

В пореволучним Ческу уж била але тато выроба неефективни, указало се, же в мноха охледецх је застарала, а так си ареал розделило неколик најемцу а поступне сешел. Зцхатрала треба и выробна конзерв, ктера зачала фунговат аж в 80. летецх, але в далши декаде уж ненашла виужити. Сполечност ЦТП поземки одкоупила јако целек а виставела нове будови небо зацховала част тецх пуводницх, на ктерыцх је јејицх хисторие доднес патрна. При процхазце мези будовами ји вичтете з мноха детаилу. Можна сем спиш але пујдете до канцеларе небо на навштеву. У ареалу сидли треба АББ, Цзецхитас небо херни студио Мадфингер Гамес, јсоу тади складове простори ради фирем а стоји тади и резиденчни пројект Домек, кде бидли хлавне захранични працовницхницхамзиненици брницхницхницхненици.

 

Замечек јако центрум тектилни товарни

 

О цо славнејши хистории мела ведлејши Влнена, о то виц јеји ареал поздеји зцхатрал. Уж в 18. столети тади взникла тектилни мануфактура Јосефа Биегманна. В првни половине 19. столети товарну превзала а провозовала родина Боцхнеру, јејиж јмено несе некдејши срдце ареалу, Боцхнерув палац. Мимоцходем пуводне шло о родинне сидло мајителу, не о административни будову, јак се виуживала поздеји.

 

„Боцхнерув палац, ктеры поздеји слоужил као административни центар Влнени, бил пуводне сидлем мајителу, новодобым замечкем” личи Коплик.

 

„По смрти отце Јоханна превзали товарну јехо синове Тхеодор а Едмунд. Творили друхоу генераци брненскыцх товарнику, ктерри си ве вице припадецх в рамци свыцх заводу зачали ставет обитне палаце. Било то једнак прото, аби били све выробе наблизку, але шло заровен о статусовоу залежитост, нецо јако замечек,“ пописује Коплик.

Слово замечек поужива замерне. Цисар тотиж Боцхнери за јејицх хосподарске выследки и приспевек моцнарске економице повышил до шлецхтицкехо ставу. Далши генераци подникателу уж се але такове бидлени знелибило, та си про змену ставела хоносне вили в днешницх Писаркацх небо Черныцх Полицх. То бил таке дувод, проч се поздеји из Боцхнерова палаце стала административни будова.

Јак випадал ареал увнитр а цо се в нем дело? За мнохо деситек лет выроби се будови прирозене менили. Ти првни, цихлове с древеными стропи и древеными носными слоупи, поздеји нахрадили ставби з железобетону а слоупи з литини. Цо се наопак подле Коплика прилиш неменило, то била логика выроби. Влна се тади зпрацовавала од зачатку то конце, од материалу черстве остриханехо з овци аж по конечне латки. Цож бил једен з дуводу, проч по револуци немохла выроба дал покрачоват.

 
Проч выроба непрежила наступ капиталисму? Дуводу је мнохо, але једен чни:

„И в 90. летецх се тади працовало на стројицх, ктере куповали јеште жидовшти мајителе. До модернизаце се лета неинвестовало.”

 

„Ве здејшицх тектилкацх се ив 90. летецх працовало на стројицх, ктере куповали јеште жидовшти мајителе. До модернизаце выроби се тади лета неинвестовало, застарала, также кдиж пришла по револуци левна конкуренце з выцходу, немели јејицх выробки шанци,“ висветлује Коплик, цо предцхазело а фире насменен конкураз.

Од року 1997. у ницх никдо официалне небидлел ани непровозовал жадноу чинност, также једнотливе ставби зачали пустноут, аж на не бил випсан демолични вымер. В таковем ставу је коупила сполечност ЦТП, јејиж арцхитекти решили, ктере з будов би јеште било можне зацхранит. Ходне се млувило о рохове ставбе ведле Боцхнерова палаце, у ктере то але наконец јеји став недоволил. Поведло се то праве але у бывалехо палаце, а то за цену деситек милиону инвестиц и тохо, же нектере части будови мусели ставари нахрадит. Видет је то треба в подкрови. Јак до будови лета текло пошкозеноу стрецхоу, нектере трами то невидржели а днес је на ницх патрне, же част је вименена. Остатни будови јсоу уплне нове а вибавене нејновејшими канцеларскыми тецхнологиеми. Впипаде Влнени то притахло хлавне тецхнологицке фирми – сидли тади треба безпечностни гигант Аваст небо Инфосис и далши би мели прибыт до сдиленыцх канцелар. Кроме тохо се при ставбе ареалу мислело и на служби, каварни а рестаураце а таке на то, аби тади чловек нетравил јен працовни час. Росте ту венковни хриште, стезка про циклисти небо брусларе ав лете промита летни кино.

 

Галерија

Пријавите се на наш билтен

    Будите у току са најновијим достигнућима ЦТП-а, увидима у индустрију и ексклузивним понудама тако што ћете се пријавити за наш билтен. Придружите се нашој заједници и будите део будућности индустријских некретнина.

    Проперти финдер

    Истакнута својства Прикажи сва својства

    Стрелац ЦТП НВ €16.5 Икона ЦТП ПРОНАЂИ ИМОВИНУЦирцле Арров ЦТП АР је изашао

    Комерцијални контакт

    Ivan Pastier

    Адреса парка

    Bratislava

    Оплеталова 87, 841 07 Братислава - Девинска Нова Вес Словачка

    Добити понуду

      Захтеви