Рител ЈИЦу: Инвестујме до лиди. Без ницх нема инфраструктура кому слоужит

1ТП5Тцоммунити 1ТП5Тцтп

Иновачка агентура ЈИЦ (Јихоморавске иновачни центар) је лета тахоунем прогресивнихо подникани в региону и зпрострековане так и јехо добре бизнисове повести. Јехо лидри веди, цо за успецхем стоји и цо је добре делат про далши розвој до будоуцна. Нени то задармо. Цхце то цхитре инвестице до лиди и инфраструктури. Рител ЈИЦу Петр Цхладек висветлује, же з тисице нападу се в просперујици фирму претвори треба једен једины. А млуви таке о том, цо вшецхно је потреба уделат а наставит, аби тито фирми мели будоуцност.

 

Висветловат зризователум ЈИЦу в јехо початцицх, же з тисице подникателскыцх нападу се ујме једен једины, а так би мели мишленку иновачни агентури подпорит, мусело быт компликоване…

То ано, але отцове мишленки ЈИЦу мели охромне штести на политичко руководство на краји и универзитацх. Јако наместек хејтмана техди пусобил Милан Венцлик, ктеры дрив сам подникал а ведел, јак сложита је то дисциплин а же је потреба тому дат час. Првни оправдове выследки активит ЈИЦу се указали в назнацицх по десети летец а оправдова ходнота по 15. Кдиж се днес подивате на инвестице до вызкуму а вывоје зе страни фирем, так видите 3,4 з процента јихоморави крај5. рамци Уние, цож је ужасне. Тихле инвестице тотиж неделаји јен корпораце, але и мале фирми.

 

Јака мишленка небо проблем предцхазели взнику ЈИЦу?

Спојило се виц вливу. В роце 2002 у Брне темер зе дне на ден скончила фирма Флектроницс, о праци техди пришла тисицовка лиди. Про заступце места, краје а универзит то бил једен з импулсу про хледани зпусобу, јак поднитит взник мистницх тецхнологицкыцх фирем, з јејицхж успецху буде крај профитоват. Било нутне приправит регионалални иновачни стратегии а зачит ји ускутечноват. Носителем мишленки бил од зачатку колега Давид Ухлир, ктеры бил ужасны в том, же вшецхно доказал висветлит а стрхноут остатни. На техди колем року 2000 фунговал као регионалални менаџер ЦзецхИнвесту а старал се о прицход захраничницх инвеститору. Давид бил уж техди миморадне взделаны чловек с обровскым розхледем, а навиц мел за себоу сквелоу зкушеност з докторату ве Велке Британии, кде пусобил у Дореен Массеи, асинце мел за себоу сквелоу зкушеност з докторату ве Велке Британии, кде пусобил у Дореен Массеи, асинце мел за себоу сквелоу зкушеност з докторату ве Велке Британии, кде пусобил у Дореен Массеи, асие географска знаност региона ни економикоу. С тоуто выбавоу се сем вратил, працовал се захраничними инвестори а велми рицхле видел, же побидки нејсоу удржителноу стратегии, же Брно муси ставет на мистницх лидецх, здројицх а талентецх. Давиду бил агентем змени, зачал обцхазет лиди а надцхнул је про мишленку формуловани првни генераце регионалални иновачни стратегие, причемж једним з выступу било и заложени иновачни агентури, ктерицициа лигациа иновачни агентури о ктерицице се имплементирати стара поруеча за агентуру м.

„Кдиж се днес подивате на инвестице до вызкуму а вывоје зе страни фирем, так видите 3,4 процента, цож з Јихоморавскехо краје дела 15. нејлепши крај в рамци Уние. То је ужасне.”
 

Политикум се то залибило, а то јак пану Венцликови, так и остатним в опозицији, цож било кличове – опозицијска техди репрезентовал социални демократ Вацлав Божек а шефем финанчнихо выбору бил Јан Витула. Вшицхни мишленку поцхопили а поздеји по Милану Венцликови агенду пребрали. Зацховала се так цонтинуита аи дики тому јсме днес там, кде јсме. Подпора иноваци од зачатку знаменала праци на висоце квалификованыцх и добре плаценыцх мистецх. Била то деклараце, же цхцеме ставет новоу економику.

 

Типнул бисте си, же се стане вшецхно то, цо се наконец стало?

Соучасност урчите предчила пуводни очекавани, але је таке правда, же нектере посуни ненастали. Недошло наприклад к реформе високехо школстви а вызкуму, цож нас хрозне брзди. Нени то вина никохо мистнихо, то јде на целостатни уровен, але покуд је нејлепши ческа универзитет до 200. миста в жебричцицх а далши на позицицх мези 500. а 600. зхорист се на шпањол. Једен з нејлепшицх индикатору екцеленце, почет такзваныцх ЕРЦ гранту, нам таке несведчи – маме јицх до 40, кдежто обдобне велке Холандско јицх ма 500. Без вызкумне зажемелето ма 500. бем стредни а выцходни Европи. Змена але знамена посун в мишлени. Треба в том, же нени проблем мит „јен“ бакаларске взделани а же веду ма делат јен хрстка оправду талентованыцх. Не же си лиде на докторату зкратка продлужуји млади.

 

Вратме се але к тем преконаным очекаваним…

Маме быт на цо хрди, јсоу тади стартупи, ктере досахли выразнехо успецху: треба светознаме Киви.цом, ктере заместнава аси тисиц ветшиноу висоце лидибоург, а ктере заместнава аси тисиц ветшиноу висоце лидибоури, а квалификациона фирма заказника а продејце. З медии се то мало ви, але Киви реши охромны сполеченскы проблем спотребителске справедлности, ктера је засадни бариероу розвоје модерни тржни економики. Јинак, једна вец била надесигноват регионалални иновачни стратегии а розјет конзултаце нападу с приданоу ходнотоу по зачинајици подникателе. То делал ЈИЦ првницх десет лет оправду интензивне, але ведле тохо розјел целоу раду јиныцх активит: праци с целым подникателскым екосистемем а јехо кличовыми актери, выцхову талентулулр у Лагуна раду јиныцх активит. , взникло неформални ускупени анделскыцх инвеститору Гараге Ангелс, маме властни вентуре капиталовы фонд. В пуводни стратегии, ктера била оправду велми покрокова, се планира скоро свесно з днешка, јен к тому било треба пројит си тоу охромне нарочноу цестоу.

„Подпора иноваци од зачатку знаменала праци на висоце квалификованыцх а добре плаценыцх мистецх. Била то деклараце, же цхцеме ставет новоу економику.”
 

 

Једна вец јсоу ваша активност, јина инфраструктура, ктероу се подникателске простреди муси подпорит з јиныцх здроју. Цо ји репрезентује?

В регионалним розвоји плати поучка, же в првни раде је треба инвестоват до лиди а јејицх потенциалу, а кдиж то буде фунговат, фирми уж си инфраструктуру винути сами. Постоји красне сровнани Ирска и Португалска. Ти првни по вступу до ЕУ инвестирали споусту пенез до веди, взделавани а иноваци а стали се европскым тигрем. Ти друзи за не поставили далнице а днес јсоу цхудши неж Ческо. Ја јсем упримне рад, же Јихоморавскы крај мел пред лети подпору мистни економики јако ветши приориту неж наприклад оправоват двојки а тројки силнице а творит циклостезки. Протоже кдиж мате цхитре лиди, циклостезки вам је у региону неудржи, одстехуји се за лепшими вызвами и подминками. Колем року 2005 платио и тади, же кдо бил троцху шиковны, тен шел до Прахи небо до Лондына. Је то днес тема? Малокди. Спиш решиме, же в Брне нени кде бидлет, протоже вшицхни тади цхтеји зустат. Добре се тади жије а је ту зајимава праце.

 

Потребујеме јеште, аби сем цходили далши фирми зе захраничи?

Он је то спираловиты вывој. На зачатку вшецхно стоји на рутинни выробе а службацх а чим виц росте зналостни базе региону а прибыва цхитрејшицх лиди а субјекту, тим се регион става атрактивнејшим фирме, а тим се регион става атрактивнејшим части, а самијејшим фирми, а самије фун. Наприклад Хонеивелл тади мел на зачатку јен выробу, в прубеху лет але придал зајимавы вывој а јејицх здејши манагемент порад бојује о далши покрочилејши компетенције. Праве о том то мимо јине је – неустале пресведчоват централи корпораци, аби мели о региону чим дал лепши минени, аби сем посилали части фирми с виши приданоу ходнотоу.

„Јсем упримне рад, же Јихоморавскы крај мел пред лети подпору мистни економики јако ветши приориту неж наприклад оправоват двојки а тројки силнице а творит циклостезки.“
 

 

Јака далши подпора је зе страни стату нутна?

Вшецхно то, цо патри к виспелему региону. В првни раде потребујеме еуро, то је „муст хаве“. Пак прозападни, прогресивни а прикладны вођство. Је треба се птат, цо муже Ческо делат про то, аби бил свет лепши, чим цхцеме быт проспешни. Ходне уж се тохо уделало, тед јеште ту трансформаци веди а високыцх школ. То је то тежке, буде то надлоухо а выследки небудоу хнед видет, але је в том скриты нејветши потенциал.

 

И в подникани се пројевуји тренди, ви актуалне сазите треба на херни а креативни прумисли небо тецхнологие спјате с вызкумем весмиру. Цо буде тренди до будоуцна? Цо ма смисл розвијет?

Цоколив спојене с редукции окиду ухличитехо и решеним климатицке змени. А властне јде о јакеколив глобални вызви обецне. Старнути популаце, кибербезпечност, дигитализаце. Је то то нејсмислуплнејши подникани, протоже подникани се неровна јен виделавани пенез, але примарне знамена решени проблему. Везмете си наприклад велеуспешны Аваст. Јисте, виделаваји на безпечностним софтверу. Јак але сами рикаји, јсоу тади од тохо, аби помахали цхранит демократицкы рад. Почитачова безпечност знамена зацховани дувери в демократицке ризени, а то је решени велкехо проблему.

 

Јак на активити, колем ктерыцх се точите, пусоби соучасна постцовидова ситуаце комбинована с валкоу на Украјине?

Јсоу то велке удалости, ктере нас учи звикат си на то, же свет је турбулентни, а ми се мусиме научит жит в простреди константницх змен. Вец нестоји так, же мужеме, але мусиме.

 

 

ЈИЦ

Иновачни агентура ЈИЦ подпорује розвој иновативни подникани и комерчнихо виужити выследку вызкуму а вывоје. Јејими зризователи јсоу Јихоморавскы крај, место Брно и брненске универзитет. Служби агентури помахаји каждорочне приближне стовце фирем, ат уж ве фази првотнихо нападу, рицхле ростоуцихо стартупу и заведене тецхнологицке фирми. Фирми, ктере служби ЈИЦу виужили, заместнаваји целкем прес десет тисиц лиди нејен у ихоморавском региону. Темито а далшими активитами помаха ЈИЦ звишоват конкуренцесцхопност јижни Морави а будоват з ни једен з нејиновативнејшицх региону Европи.

 

ПЕТР ЦХЛАДЕК

Вистудовал биологии а географии на Природоведецке факулте Универзити Карлови, кде се веновал области регионалалницх иновацхницх систему а регионалални политики. Јихоморавскым иновачним екосистемем се забывал уж в Регионалални розвојове агентуре јижни Морави, одкуд прешел на ЈИЦ, кде се стал манажерем Регионалални иновачни стратегие Јихоморавскехо член органског управљања. Под јехо веденим взникла трети и чтврта генераце регионална иновачка стратегија, јејимиж выследки је наприклад взник и отеврени ВИДА! научни центар, дигитални дилни ФабЛаб Брно небо рада пројекту на пропојени вызкумне и соукроме сфери на јижни Мораве.

Петр Цхладек Петр Цхладек

 

 

Пријавите се на наш билтен

    Будите у току са најновијим достигнућима ЦТП-а, увидима у индустрију и ексклузивним понудама тако што ћете се пријавити за наш билтен. Придружите се нашој заједници и будите део будућности индустријских некретнина.

    Проперти финдер

    Истакнута својства Прикажи сва својства

    Стрелац ЦТП НВ €15.88 Икона ЦТП ПРОНАЂИ ИМОВИНУЦирцле Арров ЦТП АР је изашао

    Комерцијални контакт

    Ivan Pastier

    Адреса парка

    Bratislava

    Оплеталова 87, 841 07 Братислава - Девинска Нова Вес Словачка

    Добити понуду

      Захтеви